DODIKOVI BRISAČI

ПРЕСЛИКАНО И НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ 

Ноам Чомски: НАМЕЋУ ВАМ ОСЕЋАЈ КРИВИЦЕ, ПРЕУСМЕРАВАЈУ ПАЖЊУ НА НЕВАЖНЕ СТВАРИ И ПОСТЕПЕНО НАВИКАВАЈУ НА ЗЛО

Уколико имате утисак да и вама и свима нама манипулишу, да нас систематично и плански дезинформишу и дезоријентишу – али нисте баш посве сигурни у то – прочитајте ова упозорења чувеног Ноама Чомског, америчког лингвисте, филозофа, историчара, политичког критичара и активисте. Чомски је аутор више од 100 познатих књига и наслова у којима се, поред лингвистике, детаљно бавио и политиком, ратовима и масовним медијима, те вам на основу његовог рада и његових истраживања представљамо неколико најважнијих стратегија манипулације којима се служе саремени медији и утицајни центри моћи данашњице. 

ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ

Пажњу јавност и преусмерават и са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА

Метод се назива и „проблем-реаговање-решење”. Треба створити проблем да би део јавност и реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, треба је уводити постепено, „на кашичицу”, месецима и годинама. Промене које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, спроводе се политиком малих корака. Свет се тако с временом мења, а да то не буди свест о променама.

НАЈАВЉИВАЊЕ

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је да се најављују много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога, и „заједничка нада у бољу будућност ” олакшава њихово прихватање.

УПОТРЕБА ДЕЧЈЕГ ЈЕЗИКА

Кад се одраслима обраћамо као кад се говори деци, пост ижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА

Злоупотреба емоција је класична техника која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

НЕЗНАЊЕ

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање  манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ

Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно (ин, у моди) бит и глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способност и, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.

ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавност и и оних који га поседују и користе -владајуће елите. „Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

КО ЈЕ НОАМ ЧОМСКИ?

 Аврам Ноам Чомски (енгл. Avram Noam Chomsky), амерички лингвиста, философ, писац, професор универзитета и дисидент, рођен је 7. децембра 1928. године у Филаделфији, САД. Чомски је данас најутицајнији критички мислисац у свету, чије поље деловања и интересовања обухвата лингвистику, информационе технологије, идеологију, савремено друштво, политички систем, образовање и низ других са овим феноменима повезаних тема. Чомски је професор лингвистике на Масачусетском институту за технологију. Заслужан је за развој теорије о генеративној граматици, која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним у 20. веку. Критичким разматрањем Скинеровог „Вербалног понашања“, у коме је оспоравао бихевиористички приступ проучавању ума и језика који доминира у току 1950-их година, посебно је допринео развоју когнитивне               револуције. Више о Ноаму Чомском на:   Ноам Чомски -Википедија